Опис: Латинско име носи по професору Владимиру Жикићу који је прикупио јединке и доставио колегама на детаљније анализе.
Гусенице су жуте са смеђе-црним, уздужним линијама (медиодорзална, медиовентрална, летеровентрална и пар спиракуларних до супраспиракуларних). Поседују пет пари лажних ножица (четири на абдоминалном и један на аналном сегменту). Код
одраслих јединки постоји јасно изражен полни диморфизам, при чему су женке бескрилне. Мужјаци су црне боје, са крилима постављеним у виду крова. Не поседују органе за храњење и лоши су летачи. Женке наликују на гусенице, слабо су покретне, а током сазревања долази до редукције ларвалних антена и лажних ножица (катамеболија).
Екологија: Гусенице се развијају на биљци
Chamaecytisus heuffelii. Занимљиво је да младе гусенице поједу своју мајку након излегања.
Распрострањеност: Ово је ендемична врста, која је први пут описана 2018. године са подручја Власине у Србији. Због еколошких одлика и еволутивних адаптација (бескрилност и слаба покретљивост) постоји значајан таксономска диверзификација у оквиру рода
Heterogynis, а описане врсте често обухватају узани ареал.