Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Apiales
Фамилија: Apiaceae
Род: Eryngium

Опис: Вишегодишња биљка усправне, глатке, зелене стабљике, која је висине 30-75 cm, неразграната или при врху са 1-2 гране. Приземни листови и доњи листови стабљике на дугим дршкама, перасто дељени на 5-7 јајасто издужених режњева, који су на врху тродели или каткад дводели, назубљени и са бодљама; листови стабљике на краћим дршкама, са ужим бодљастим режњевима. Цветови (VII-VIII) бели, старији плавичасти. Листићи инволукрума величине 2-4 cm, линеарно ланцетасти, са бодљама. Листићи инволуцелума ланцетасти, са размакнутим бодљастим зупцима, дупло дужи од цветних главица. Чашични листићи величине око 3 mm, јајасто ланцетасти, са бодљом. Плод цепавац, са брадавицама.
Екологија: Врста термофилних шибљака и ниских деградираних шума, ређе и отворених камењара и травних станишта. Карактеристичан је елемент биљне заједнице Eryngio-Syringetum vulgaris на стеновитим брежуљцима.
Распрострањеност: Ендемит Балканског полуострва – Србија, Црна Гора, Бугарска, С. Македонија и Албанија. Чешћи у североисточној и југоисточној Србији, ређи у јужној (Видојевица, и на Косову). Први је биљку запазио и сакупио 1950. Јосиф Панчић код Раванице у источној Србији, а касније су је он и дугогодишњи пријатељ Визијани (Roberto de Visiani) заједно први научно описали.

Законска заштита