Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Saxifragales
Фамилија: Paeoniaceae
Род: Paeonia

Опис: Вишегодишња, зељаста биљка, висока до 60 cm. Одликује се веома уским, кончастим, јаснозеленим листовима. Цветови (IV-V) полусиметрични, појединачно терминални, црвени. Оплодни листићи густо длакави, усправљени, у врху разведени. Плод је мешак са крупним семењем. Отровна је и лековита биљка. Иако је строго заштићен, код нас је непосредно угрожен од излетника због лепих цветова.
Екологија: Расте на сувим, песковитим стаништима (ценолошког типа Festucetalia valesiacae), представља обележје степских предела Делиблатске пешчаре. У Панонској низији је још преживео једино ту и у једном резервату у Румунији (Трансилванија).
Распрострањеност: Унутар Европског ареала познате су још неке транскарпатске и источно-балканске популације (Молдавија, Бугарска, северна Грчка), а наша старија литература је наводила и песковите делове Подунавља као станиште (одакле је изумро). Осим у региону – као понтско-континентални елемент – налази се још у Турској (Анадолија), Украјини (Крим), Русији (до Урала) те у Кавказу (Грузија и Азербајџан). На том широком ареалу није заступљен са истом подврстом, него је варијабилан (код нас према литератури живи форма latisecta).

Законска заштита