Опис: Дрво високо до 30-35 m, округласте крошње, висећих грана и тамне коре која подужно испуца у старости. Изданци и младе гране голе или незнатно маљаве, зеленкастосмеђе, касније црвенкасте. Пупољсци голи, јајасти, око 5 mm дуги, црвенкасто-смеђи. Лишће кожасто и једро, глатко, шиљасто извученог врха, по ободу равномерно зупчасто са крхким оскама које се лако ломе; срцасте основе, на голим петељкама дугим 3–6 cm. Листови елиптични и често дужи него широки (8-12 cm са 6-9 cm), изражених вена, на наличју незнатно светлији, мат боје. Нерви трећег реда су на наличју мање изражени и мање паралелни него код најсличније
ране липе. Лишће при бази често асиметрично и доста варијабилног облика: широко овално до срцасто, на фертилним гранчицама нешто краће (до 8 cm) и мало уже. Приперак недостаје или је дуг 5-8 cm, го, обично са петељком, ређе седећи. Цваст (VI-VII) са 3-6 (-8) жутих и миришљавих цветова са длакавим плодником и голим стубићем. Округласто-јајасти, маљави плодови, са ребрима или без, сазревају крајем лета; перикарп им је ± одрвенео, не дроби се лако прстима.
Екологија: На станиште мање захтевна од других липа, ипак самоникле популације налазимо у побржју, на кречњачкој подлози. Најчешће расте као примешана врста у шумама
ораха са
копривићем (Celto-Juglandetum), са
мечјом леском и
црним грабом (Ostryo-Colurnetum), као и са
балканском буквом, те у другим аутохтоним шумским заједницама. Неизвесно је да су популације у југоисточној Европи
реликтног карактера.
Распрострањеност: Хибрид нејасног порекла (
Tilia cordata ×
Tilia dasystyla?), а сматра се и подврстом задње, кримске липе. Општи ареал је са острвасто распарчаним популацијама између Мале Азије и Европе: Крим, Кавказ (Грузија, Арменија), Мала Азија (Турска, до Ирана), Бугарска, Румунија, Мађарска. Доста је варијабилна, описивана са разним научним именима (могуће да и хибридизује са другим врстама липа). Тако у Источној Србији (Ђердап, Мајданпек, Сува планина) познајемо засебне географске форме, док популација енклаве у јужној Србији (Ужице, Пријепоље, Проклетије) припада типској. Због декоративности популарна у хортикултури, сади се нашироко у дрвореде и паркове (као парковско дрво ретко премашује 15-20 m висину, јер теже подноси загађене градске услове и низинску климу).