Senecio pancicii Degen ; Senecio erubescens Pančić ; Senecio balkanus Pančić

Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Asterales
Фамилија: Compositae
Племе: Senecioneae
Род: Jacobaea

Опис: Паучинасто длакава трајница висока 25-50 cm, граната само при врху у пределу цвасти. Листови оголићују, проређено су паучинасто длакави. Приземни листови у розети, на дугим петељкама, јајасти до издужено елиптични, дуги 5-9 cm а широки 2,5-5 cm, по ободу крупно тестерасто назубљени, са јајастим до полусрцастим, урезаним и зупчастим вршним режњем, у доњем делу често и са 2-3 пара мањих бочних линеарних режњева. Остали листови ± правилно распоређени по целој стабљици, ка горњем делу нагло смањујући; у средњем делу стабљике седећи, ланцетасти, лирасто перасто дељени, при основи ушасто обухватају стабљику. Горњи листови стабљике линеарни и недељени. Цветови (VI-VII) наранџастожути; зракастих лигула 12-15, дугих 7-10 mm. Главица има 1-8, формирају неправилно проређену гроњасту цваст; полулоптасте, 3-4 cm широке, при основи са неколико линеарних љуспастих брактеја, мало краћих од инволукрума. Инволукрум дуг 7-9 mm. Филарије црвеносмеђе до црвенкасте, линеарне, зашиљене, паучинасто длакаве, оголићују. Плод ваљкаста, 3 mm дуга, гола ахенија.
Екологија: Биљка високопланинских тресава и поточних обала, хигрофита. Забележена је на силикатној подлози, у висинском дијапазону од 1450-1700 m.
Распрострањеност: Стеноендем Србије, северне Македоније и Бугарске коју је мађарски ботаничар Арпад Деген 1902. назвао у част Јосифа Панчића, који је биљку раније пронашао током истраживања флоре Бугарске и описао као нову врсту "Балкански" драгушац (1880.). Нешто касније пронашао га је и на Старој планини, на локацији Три чуке (1883.).

Законска заштита