Aster sedifolius subsp. canus (Waldst. & Kit.) Merxm. ; Aster canus W. et K.

Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Asterales
Фамилија: Compositae
Племе: Astereae
Род: Galatella

Опис: Вишегодишња, 35-100 cm висока биљка травних, степских станишта. Стабљика усправна и у горњем делу метличасто разграњена; покривена је маљаво вунастим длакама што јој даје сиву боју. Листови су такође сиво паучинасто маљави, ± широко ланцетасти са суженом основом, с три нерва, седећи, по ободу цели. Цветови (VIII-IX) расту у многобројним главицама, љубичасти до бледоплави, средишњи жути. Листићи инволукрума ланцетасти, прилегло и црепасто поређани у три реда, најчешће такође маљави, ретко голи; спољни листићи шиљати и зељасти, унутрашњи тупи и кожасти. Ахенија дуга 3 mm, вуненасто длакава.
Екологија: Расте на травнатим и жбуновитим местима, рубовима и крчевинама шума, те на влажним ливадама и слатинским пашњацима. Изражени халофит (= чест на заслањеним местима) и ксерофит (= индиферентан према влаги) а преферира глинена, вапненаста тла. Редак и спорадичан.
Распрострањеност: Европа, од јужне Аустрије, преко Србије и Румуније до Бугарске. Као субпанонски флорни елеменат, углавном у Војводини, али је забележен и у источној Србији (нпр. Лалиначка слатина код Ниша).

Законска заштита